Динар краља Драгутина кован у
Руднику са ћириличним натписом

Насилан долазак на престо уз помоћ стране војске није омогућавао краљу Драгутину симпатије у Србији. Пресудан је за њега био и став мајке Јелене. Она је сину опростила, дајући му свој благослов, али је морао уложити све своје снаге за сређивање унутрашњих прилика. Испољио је супротан став оцу у начину владања државом дајући мајци на управу поседе у Приморју од Скадра до Дубровника, Плав и замак Брњаци на Ибру. Према неким изворима, можда је том приликом дао и брату Милутину неке области на управу, мада се оне не наводе.
Краљ Драгутин је одржавао добре односе са Дубровником и склопио са њим уговоре 1276. и 1281. године. Они су се односили на трговину, посебно на трговину рудама. Закључио је мир са Ладиславом IV и његовом мајком Јелисаветом Куманком. Ступио је у савезништво и са Карлом I Анжујским, упуштајући се у нападе на Византију. Ова нова коалиција сачињена је у Орвијету 3.VII 1281. године. Њу су сачињавали: Карло I, титуларни латински цар Филип, син Балдуина II, и Јован I Тесалски (1271-1296). Том приликом су Византинци продрли све до Липљана на Косову, крајем 1281-1282. године. У тим недаћама краљ Драгутин је почетком 1282. године под Јелачом незгодно пао са коња и сломио ногу. Он је то доживео као својеврсну >>божју казну<< због свргавања оца. Незадовољство властеле, пораз против Византије и ломљење ноге утицали су на краља да се одлучи на сазивање сабора у Дежеву, почетком исте, 1282. године. На том сабору је предао престо свом млађем брату Милутину. За себе је задржао земље око Рудника, Ариље и Ускопље код Требиња (Требиње је припадало краљици Јелени). Од 1284. године добио је од Ладислава IV Мачванску Бановину са проширењима до Рудника и Београда, Браничево до Голупца, делове Босне, Усору са данашњом Тузлом и Срем (област у ширем средњевековном смислу). Престонице су му биле у Београду (он је први српски краљ и са поседом Београда и престоницом у њему) и Дебрц на Сави. Задржавањем краљевске титуле, Србија је имала два краља. Прихваћено је мишљење да је Дежевским уговором одређено да после Милутинове смрти целом Србијом влада Драгутинов син Владислав.
Краљ Драгутин је одржавао добре односе са Дубровником и склопио са њим уговоре 1276. и 1281. године. Они су се односили на трговину, посебно на трговину рудама. Закључио је мир са Ладиславом IV и његовом мајком Јелисаветом Куманком. Ступио је у савезништво и са Карлом I Анжујским, упуштајући се у нападе на Византију. Ова нова коалиција сачињена је у Орвијету 3.VII 1281. године. Њу су сачињавали: Карло I, титуларни латински цар Филип, син Балдуина II, и Јован I Тесалски (1271-1296). Том приликом су Византинци продрли све до Липљана на Косову, крајем 1281-1282. године. У тим недаћама краљ Драгутин је почетком 1282. године под Јелачом незгодно пао са коња и сломио ногу. Он је то доживео као својеврсну >>божју казну<< због свргавања оца. Незадовољство властеле, пораз против Византије и ломљење ноге утицали су на краља да се одлучи на сазивање сабора у Дежеву, почетком исте, 1282. године. На том сабору је предао престо свом млађем брату Милутину. За себе је задржао земље око Рудника, Ариље и Ускопље код Требиња (Требиње је припадало краљици Јелени). Од 1284. године добио је од Ладислава IV Мачванску Бановину са проширењима до Рудника и Београда, Браничево до Голупца, делове Босне, Усору са данашњом Тузлом и Срем (област у ширем средњевековном смислу). Престонице су му биле у Београду (он је први српски краљ и са поседом Београда и престоницом у њему) и Дебрц на Сави. Задржавањем краљевске титуле, Србија је имала два краља. Прихваћено је мишљење да је Дежевским уговором одређено да после Милутинове смрти целом Србијом влада Драгутинов син Владислав.
Ариље, црква Светог Ахилија,
задужбина краља Драгутина

У то време Драгутин се приближава владарима унутрашње Босне , браћи Пријезди II 1287. године и Стефану I (1284-1310). Стефан I је одмах по доласку на власт постао зет краља Драгутина оженивши се његовом кћерком Јеленом. Управо преко ове женидбе, каснији наследник Стефана I, бан и краљ Твртко I (1353-1391), унук Стефана I, имао је порекло Немањића. После смрти мајке Јелене 1314. године, краљ Драгутин се замонашио и узео име Теоктист. Умро је 1316. године а тело му је пренето у задужбину, Свети Ђурђе у Расу.
- >>Српске земље и владари<<; Мр Момир Јовић, Проф. Коста Радић