|
|
Манастир Милешева,
Анђео на Христовом гробу
Краљ Владислав је по доласку на власт, добијањем круне коју није могао очекивати, схватио као и његове присталице, да за одржавање на трону треба имати моћног заштитника. У то време такав је на Балкану био једино трновски цар Јован II Арсен и краљ Владислав се жени његовом ћерком. Утицај Бугарске над Србијом. по склапању овог брака, све је више јачао, тако је ранији грчки утицај замењен бугарским.
Стање у држави одражава и став архиепископа Саве. Он је нерадо крунисао Владислава за краља, али се ипак на сабору у Жичи крајем 1233. године захвалио на архиепископском трону. За наследника је изабрао Арсенија Сремца (1233-1263). После тога је поново кренуо на Исток. Са тог пута се није ни вратио. Умро је у Трнову14/27. I 1236. године.
Околности да је оснивач српске аутокефалне цркве умро и сахрањен изван земље и да је могући разлог његовог напуштања Србије у одређеним несугласицама са краљем Владиславом и његовом политиком, доводиле су владавину краља Владислава у тежак положај. У таквим приликама, краљ већ почетком следеће године одлази тасту у Трново да га лично моли, износећи укупне околности у Србији и положај своје власти, да се споразумеју око преноса моштију архиепископа Саве у Србију. Ти преговори нису текли лако, али је ипак дошло до свечаног преноса моштију и сахрањивања у Владислављевој задужбини, манастиру Милешеви 6/19. V 1237. године.
Подгревањем дуговечног спора Дубровника и Бара око црквене јурисдикције, довело је до погоршавања односа Дубровника и краља Владислава, иницираним још Радослављевим боравком у Дубровнику
Стање у држави одражава и став архиепископа Саве. Он је нерадо крунисао Владислава за краља, али се ипак на сабору у Жичи крајем 1233. године захвалио на архиепископском трону. За наследника је изабрао Арсенија Сремца (1233-1263). После тога је поново кренуо на Исток. Са тог пута се није ни вратио. Умро је у Трнову14/27. I 1236. године.
Околности да је оснивач српске аутокефалне цркве умро и сахрањен изван земље и да је могући разлог његовог напуштања Србије у одређеним несугласицама са краљем Владиславом и његовом политиком, доводиле су владавину краља Владислава у тежак положај. У таквим приликама, краљ већ почетком следеће године одлази тасту у Трново да га лично моли, износећи укупне околности у Србији и положај своје власти, да се споразумеју око преноса моштију архиепископа Саве у Србију. Ти преговори нису текли лако, али је ипак дошло до свечаног преноса моштију и сахрањивања у Владислављевој задужбини, манастиру Милешеви 6/19. V 1237. године.
Подгревањем дуговечног спора Дубровника и Бара око црквене јурисдикције, довело је до погоршавања односа Дубровника и краља Владислава, иницираним још Радослављевим боравком у Дубровнику
Манастир Милешева,
задужбина краља Владислава
Непосредно по свечаном чину сахрањивања моштију архиепископа Саве, краљ Владислав је из Милешеве кренуо са војском да обезбеди Хум од Угара. Том приликом, јуна 1237. године, нашао се са војском на реци Цетини и утврдио уговоре о пријатељству са Сплитом. Међутим, на владавину краља Владислава падала је сенка како због његових ранијих несугласица са архиепископом Савом и јаке пробугарске оријентације према цару Јовану II Асену, у чијој је сенци владао, тако и због последица монголског продора у Приморје и Србију у пролеће 1241. године. Монголи су гонећи угарског краља Белу IV (1235-1270) опустошили све пределе преко којих су прошли. Опет незадовољна властела, користећи разне мотиве и посебно народно незадовољство, смрт Јована II, јула 1241. године, организује у пролеће 1243. године побуну и приморава краља Владислава да власт преда свом најмлађем брату Урошу.
Краљ Владислав је остао у Србији, а његова жена Болеслава је отишла у Дубровник. Према >>Милешевском запису<<, био је још жив 1264. године, а умро је, свакако, пре 1277. године. Он је имао два сина: Стефана и Десу. Деса је са мајком Болеславом оставио на чување неке предмете у Дубровнику.
Оба сина краља Владислава умрли су 1281. године. Исте године Дубровчани су по налогу краља Драгутина предали наведене залоге Котору.
Краљу Владиславу, поред титуле биле су додељене и неке области у Приморју. Његова ћерка је била удата за кнеза Ђуру, старешину властеоске куће Качића у Омишу.
Краљ Владислав је остао у Србији, а његова жена Болеслава је отишла у Дубровник. Према >>Милешевском запису<<, био је још жив 1264. године, а умро је, свакако, пре 1277. године. Он је имао два сина: Стефана и Десу. Деса је са мајком Болеславом оставио на чување неке предмете у Дубровнику.
Оба сина краља Владислава умрли су 1281. године. Исте године Дубровчани су по налогу краља Драгутина предали наведене залоге Котору.
Краљу Владиславу, поред титуле биле су додељене и неке области у Приморју. Његова ћерка је била удата за кнеза Ђуру, старешину властеоске куће Качића у Омишу.
Видео манастира Милешева,
задужбина краља Владислава:
- >>Српске земље и владари<<; Мр Момир Јовић, Проф. Коста Радић
Пријатељи сајта:
