Краљ Радослав

       Краљ Радослав је био син и муж визнтијских владарских кћери. Своје гркофилство отворено је испољавао у току кратке владавине. Потписивао се по мајчином владарском презимену Дука. Разумљиво је да је своју владавину подредио интересима Епира, у чијем је окриљу и владао. По црквеним питањима, везаним за своју земљу, обраћао се охридском архиепископу Димитрију Хоматијану (1216-1235), отвореном противнику архиепископа српског Саве. Због тога и незадовољан општим стањем у Србији, као и због других околности његов стриц архиепископ Жички, одлази на дуго путовање по Истоку. Његов повратак краљ Радослав није ни дочекао као краљ.

     Уздизање бугарског трновског цара Јована II Асена (1218-1241), довело га је до директног сукоба са енергичним епирским Теодором I Анђелом. До битке је дошло 1230. године на Клокотници (притока реке Марице). Битка је завршена тоталним поразом Теодора I. Као последица овог догађаја у Србији се отвореније изражавало незадовољство владавином краља Радослава, који је смрћу Теодора I изгубио свој политички ослонац. Ојачала опозиција властеле организује побуну, у јесен 1233. године, и свргава краља Радослава, а на престо доводи његовог млађег брата Владислава, У то време пада и повратак архиепископа Саве у Србију. У прво време он није био сагласан са променом на престолу насилним збацивањем легитимног владара.

       Збачени краљ Радослав се са женом Аном склонио у Дубровник. Притом је 4.II 1234. године, дао граду велике повластице, остварљиве, разумљиво, уколико се врати на престо. Потом је кренуо према Епиру и стигао у Драч. Пошто није веровао у договоре супруг који је у међувремену заробио Ану и комаданта града, одлучио је да се врати у Србију. По повратку га је стриц, архиепископ Сава, замонашио под именом Јован. Сахрањен је у манастиру Студеници.