Златно прстење Немањића
Златно прстење које се са великим степеном вероватноће може везати за припаднике династије Немањић изузетно је редак налаз. Од владарског накита Немањића мало је сачувано и остале су велике непознанице. Највреднији примерци немањићког накита су прстен Стефана Првовенчаног, прстен краљевића Радослава и прстен краљице Теодоре.
Златно прстење Немањића
Прстен краља Стефана Првовенчаног
Прстен великог жупана, потоњег краља Стефана Првовенчаног, фактички је откривен „тек из другог покушаја”. Приликом првог отварања кивота, 1813. године, прстен није ни регистрован, да би тек 1935. године игуман манастира Студенице навео да се „у ћивоту налази на ланцу златни краљевски прстен који је добио од Светог Саве”.
Златни прстен краља Стефана Првовенчаног
Прстен је био украшен са четири купаста испупчења (очувана су само три) и филигранским нитима. Изглед прстена, али и податак да га је краљ добио од свога брата, Светог Саве, указују да је то златарски рад неколико деценија старији од времена када је Стефан проглашен за жупана, па се претпоставља да је могао бити и део наслеђеног породичног накита. Прстен краља Стефана данас се налази у ризници манастира Студеница.
У серији РТС "Немањићи-Рађање краљевине" могли смо видети реплику прстена Стефана Првовенчаног на руци глумца Војина Ћетковића
Веренички прстен краљевића Радослава
Веренички прстен краљевића Радослава, сведочи о раскошној владарској опреми и накиту, али и о путевима српске средњовековне дипломатије и везама са византијским двором. Прстен има масивну главу са натписом на грчком језику у седам редова, у стиховима: „Ово је веренички прстен Стефана, изданка лозе Дука, те стога, Ано из рода Комнина, у руке га прими.” Стихове је саставио лепански митрополит и државник Јован Апокавк, који се снажно залагао за склапање овог брака.
Веренички прстен краљевића Радослава Немањића
Прстен је израђен вероватно у Солуну, а заруке су обављене крајем 1219. или почетком 1220. године. Текст је написан на грчком зато што је краљевић хтео да нагласи своје порекло, с обзиром на то да је по мајци био унук византијског цара Алексија III и да је васпитаван у византијском духу. Радослав је невесту дочекао на очевом двору у Паунима код Урошевца, где је обављена и свадба.
Прстен је набављен заслугом академика Дејана Медаковића, који га је 1960-их приметио код једног минхенског антиквара. Обавестио је о томе Народни музеј у Београду, који га је потом откупио за тадашњих 5.000 марака.
Прстен краљице Теодоре
Прстен краљице Теодоре, мајке цара Душана, ископан је у манастиру Бањска крај Звечана. Манастир Бањска је задужбина светог краља Милутина, свекра краљице Теодоре, Милутин је Бањску наменио себи за гробну цркву и тамо је најпре и био сахрањен.
Овај изузетни примерак немањићког накита заобишле су безбројне турске похаре током 800 година док је почивао у тмини краљевске гробнице, а игром судбине поново је заблистао на светлу дана 1915. усред пакла Првог светског рата. Остаје мистерија ко је и због чега усред немачко-аустријско-бугарске агресије на Србију 1915. наредио ископавања у манастиру Бањска, која су довела до открића краљевског прстена.
Овај изузетни примерак немањићког накита заобишле су безбројне турске похаре током 800 година док је почивао у тмини краљевске гробнице, а игром судбине поново је заблистао на светлу дана 1915. усред пакла Првог светског рата. Остаје мистерија ко је и због чега усред немачко-аустријско-бугарске агресије на Србију 1915. наредио ископавања у манастиру Бањска, која су довела до открића краљевског прстена.
Прстен краљице Теодоре
Прстен се данас чува у Народном музеју где истичу да је веома мало сачуваних златних прстенова високог ранга у Србији и да Теодорин нема премца. Његова вредност, у време кад је направљен, одговарала је вредности двогодишњег пореза који је плаћало сеоско домаћинство. Овај комад накита изузетан је примерак средњовековног златарства, које је цветало у Новом брду и Трепчи. Посебан значај прстену даје хералдички симбол двоглавог орла и јединствена урезана формула „Кто га носи помози му Бог“. Тај заштитни натпис истовремено га чини и хришћанским и магијским, а додатну моћ му дају вукови изгравирани на карикама.
Теодорин прстен је 2004. приказан у њујоршком Метрополитен музеју као један од највреднијих и најлепших експоната из Византије, како љубоморни Запад зове Источно римско царство. Прстен је у једном периоду свог живота као амајлију на златном ланцу за сат носио и краљ Александар Карађорђевић, забележили су његови савременици. У уписној књизи Народног музеја из 1926. стоји да је „прстен из Бањске“ овој установи поклонио адвокат Благоје Барловац, потомак једне од најугледнијих српских породица, чије порекло води с Космета. Истраживачи Народног музеја открили су да га је он добио од краља Александра.
У гробу краљице Теодоре није пронађен само један, већ два златна прстена! Поред горе описаног, пронађен је и други прстен украшен античком камејом. Тај прстен данас се налази у поседу породице познатог колекционара Љубомира Недељковића.