Заборављени краљ Милутин
Српски краљ Стефан Урош II Милутин био је Немањић који је најдуже владао (39 година, од 1282. до 1321) и подигао највише богомоља (око 40), али је некако историографија остала неправедна према њему и држи га у сенци његовог прадеде Стефана Немање и унука Стефана Душана.
Лука Мичета - Краљ Милутин
Биографија светог српског краља
Лука Мичета се у својој седмој књизи о српским средњовековним владарима бави управо краљем Милутином и покушава да нам расветли околности у којима је живео и владао.
Нажалост, Милутин је међу широм публиком запамћен по женидби са петогодишњом (или шестогодишњом, у зависноти од извора) Симонидом и ослепљавању сина Стефана Дечанског. То јесу тачне чињенице али оне не дефинишу у потпуности једног оваквог грандиозног владара, истиче Мичета.
- У то време (око 1299) византијски цар је Андроник II. Његов славни војсковођа Михаило Главас долази да рапортира цару и каже му: "Са Србима не можемо да се тучемо, они имају озбиљну војску. Морамо дипломатским акцијама решавати проблеме". Андроник II је прво хтео Милутину да понуди своју сестру удовицу, Евдокију, али она не жели да се уда за Милутина. Долази до великог скандала: Милутин није повређен само као владар већ и као мушкарац, и у следећем моменту Андроник II долази у ситуацију да мора, да би умирио српског владара, да му понуди своју ћерку Симониду која тада има има шест година. Један владар света је капитулирао пред српским владаром - рекао је Мичета.
Фреска из Грачанице на којој је приказана Симонида, око 1320.
Милутин је био необичан и по томе што се женио пет пута - осим Симониде имао је још млађу невесту, бугарску принцезу Ану која је у тренутку ступања у брак (1284) имала највише пет година.
- Наравно да је у питању политички брак а не нешто друго - напомиње историчар др Александар Узелац.
Историчарка уметности Тамара Огњевић сматра да се најлепша представа краља Милутина налази у цркви Св. Ахилија у Ариљу коју је подигао његов брат Драгутин.
- Он не изгледа овако тугаљиво и светитељски као на корицама Лукине књиге већ онако како га ја замишљам: као атрактивног, маркантног, снажног, моћног младог човека који је кадар да привуче те толике жене. Иако Лука Мичета сматра да је Милутин своје бракове видео као државне пројекте, ја однекуд имам осећај да је и те како волео жене и да су му оне биле интересантне. Његова плаха природа која је у једној динамици довела до тога да непромишљено ослепи свог сина Стефана много говори у прилог неким потезима у његовом животу који нису баш тако светитељски - истакла је Тамара Огњевић.
Фреска краља Милутина у Цркви Св. Ахилија у Ариљу, 1296.
Тај харизматични део Милутинове личности, "животни део од крви и меса", каже даље Огњевићева, не умањује чињеницу да је он био изузетно способан владар.
- А у сваком времену, у средњем веку поготово, бити способан владар значи бити велики освајач и нема тог способног владара коме руке нису макар мало крваве. Владати народима на такав начин, са таквом амбицијом, у једној дугој генези од великог жупана Стефана Немање, са јасном пројекцијом шта желите са династијом и шта желите са земљом, то подразумева да не можете увек да имате свилене рукавице.
Милутин је заиста та једна критична личност у укупној српској историји која нам показује како се пројектује Немањина државна идеја кроз генерације једне династије и човек који прави велику палтформу са које ће Душан моћи да направи тај најамбициознији корак који су Немањићи предузели: да закорачи ка царству и буде нови "Константин" уместо Константина, што је велики идеал свих владара тога времена - вели Огњевићева.
Ктиторски портрет краља Милутина у Краљевој цркви у Студеници, око 1314.
Краљ Милутин је водио је изузетно мудру допломатску политику и са Истоком и са Западом, ступио је у дипломатске односе са Египтом и Златном хордом, уз монголског кана из Персије једини је имао изасланика ван римо-католичког света на прослави Јубилеја у Риму 1300, задавао је главобоље моћном Венецијанском царству због вредности свог динара, доспео је код Дантеа у "Божанствену комедију" и у један италијански витешки роман, изградио је најлепшу богомољу у Јерусалиму (манастир Св. Архангела), једини је владар кога је суседни народ (Бугари) прогласио својим свецем...
Краљ Милутин саградио је Грачаницу 1321. године и посветио ју је Успењу пресвете Богородице
У иностранству је био најцењенији и најпоштованији Немањић, али код куће је била друга прича. Није имао безрезервну подршку цркве и народа који, на крају, нису прихватили ни његову последњу вољу - да га наследи син Константин - већ су на престо довели Стефана (Дечанског).
- Милутинов успех је самим тим већи. Он се није носио само са спољашњим већ и са унутрашњим противницима и поред тога је успео да афирмише државу и да прошири њене границе - оцењује Узелац.
Лука Мичета закључује:
- Милутин је грандиозна личност и наша средњовековна историографија је углавном решила све дилеме везане за њега и у уметничком и у политичко-историјском смислу, али када се ви њиме бавите одређен временски период и све то скупите на 300 страна, запитате се: Да ли је могуће да је један човек с краја 13. и почетка 14. века успео овакво чудо да направи а ми данас морамо да тражимо помоћ Руса да осликамо Храм Св. Саве у Београду, данас кад нас има осам милона?!