Велики жупан Стефан Немања
(1166-1196)
Ако прихватимо казивања >>Барског родослова<< да је сестрић жупана Вукана, Стефан (брат Уроша I), имао три сина: Страцимира, Мирослава и Немању, тада би то уједно било и друго име Завиде, оца Немањина, који је поред наведене тројице синова имао још и (најстаријег) сина Тихомира. Породица Завиде напушта Рашку, негде у времену владавине жупана Уроша и његових синова, и одлази у Зету. Ту је рођен Завидин син Немања, у Рибници, где је и крштен по католичком обреду. Вероватно, у време свргавања жупана Десе пада повратак Завидине породице у Рашку да би цар Манојло 1163 године за великог жупана Рашке поставио Завидиног најстаријег сина Тихомира.
По доласку у Рашку Немања је поново крштен сада по православном обреду у цркви Светог Петра и Павла (данас црква у Новом Пазару). У уобичајеној подели власти међу браћом, под Немањину управу су дошле области: Toплице, Ибра и Расине. Браћа су признавала врховну власт жупана Тихомира. Од цара Манојла I Немања је добио област Дубочице (код Лесковца) која је додељена само њему и његовом потомству, свакако због његовог става према цару и самосталном подизању цркава у Топлици. Приближавање Немање Византији довело га је после сукоба са браћом (битка код Пантина на Косову у којој је погинуо жупан Тихомир) на велики жупански престо, већ 1166. године.
Промена става Европе према цару Манојлу после 1171. године користи се Немања и уз угарску помоћ 1172. године постаје активнији на линији Београд-Браничево-Ниш. Међутим, долазак на престо Угарске краља Беле III (1172-1196), штићеника Византије, доводи до ускраћивања помоћи Угарске Србији. Немања се нашао усамљен према цару Манојлу који га заробљава и одводи у Цариград. Међутим, схватајући да је боље имати савезника кога је озбиљно обавезао, него друге потенцијалне непријатеље, цар дозвољава Немањи да се врати у Србију и преузме власт као византијски вазал. Тај царев став се показао исправним јер Немања није у тику те деценије ратовао против Византије.
Рашка
После смрти цара Манојла I, 1180. године, краљ Угарске Бела III окреће се против Византије. Немања се из истих разлога (не осећајући се више обавезним, као и Бела) прикључује овом рату 1183. године продире према Софији. Немања паралелно почиње освајања Дукље и приморских области са градовима: Дриваст, Скадар, Улцињ, Бар, Котор. Том приликом кнегиња Десислава дукљанска, жена последњег дукљанског владара Михаила, бежи (1189. године) у Дубровник. Немањина браћа, кнежеви Мирослав и Страцимир, нападају без успеха Дубровник и Корчулу (између 1184. и 1185. године). Том приликом Дубровнику су помагали Нормани. Рат је окончан миром 1186. године када је Немања добио право трговања са Дубровником и боравак његових људи у граду. Нешто касније слично је било и са Сплитом.
Ширина Немањиних државничких активности довела га је и у жижу интересовања крсташа и оне се са њиховим краљевима (Ричард I Лавово Срце - енглески, Филип II Аугуст - француски и Фридрих I Барбароса - немачки), састаје у Нишу. Немања им дозвољава пролазак кроз своје територије и пружа помоћ у походу. Користећи све повољне околности Немања је до 1190. године успешно проширио своју државу областима: Приморја, Мораве и Вардара. У јесен 1190. године долази до познате битке на Морави у којој је цар Исак II Анђео (1185-1195; 1203-1204) нанео Немањи одлучујући пораз. У преговорима, сличног исхода и размишљања као раније цара Манојла I, Србија, мада поражена, добија потпуну самосталност, уз понуду женидбених уговора, као гарант тих споразума. Одлучено је да се Немањин средњи син Стефан (пошто је вероватно Вукан већ био ожењен принцезом из куће краљева Дукље) ожени синовицом цара Исака, Евдокијом (кћерком будућег цара Византије Алексеја III Анђела (1195-1203)). Немања је чак у овим преговорима задржао и највећи део освојених области, преносећи тако својим наследницима велико језгро, као основу за њихова даља проширења. Ово коначно приближавање Србије и Византије резултирало је и промену политике према Угарској. У рату Србије и Угарске 1193. године Византија шаље Србији своју војну и дипломатску помоћ.
Манастир Студеница
Стефан Немања, руководећи се својим схватањем о довољности свога учешћа у сплету светске политике, добровољно се повлачи са власти (на сабору у Расу 1196. године). Мимо обичаја, а опет у контексту ширег дипломатског става, сву власт предаје свом средњем сину Стефану, уз напомену да се мора са дужним поштовањем односити према свом старијем брату Вукану. Разлог том преседану вероватно лежи у јаком политичком мотиву. То је долазак превратом на царски трон Византије Алексеја III Анђела, оца Стефанове жене, годину дана раније.
Немањин брат кнез Мирослав владао је Захумљем до 1190. године. Подигао је манастир Светог Петра у Бијелом Пољу на Лиму. За њега је његов ђак Григорије писао чувено >>Мирослављево јеванђеље<<, величанствени споменик српске културе.
Други Немањин брат, кнез Страцимир, управљао је, како се помиње, пределима око Западне Мораве. Њему се приписује ктиторство манастира Моравског Градца, данас цркве у Чачку.
Вукан је добио на управу Зету са Требињем. У време очеве владавине добио је на управу још и области Топлице и Хвосно. Захумљем је од 1190. године (од смрти кнеза Мирослава) управљао Немањин најмлађи син Растко све до одласка у Свету Гору.
Стефан Немања се ускоро по напуштању престола замонашио, узео име Симеон и отишао сину Растку, монаху Сави, у Свету Гору. Немања је обновио многе цркве и подигао: Богородичин манастир и Светог Николу у Топлици, Ђурђеве Ступове, Студеницу и Хиландар. Немања је у својој православној оријентацији, уз помоћ рашких епископа Јефтимија и Калиника, успео да сузбије богумилску јерес у својој држави. Остатак богумила потражио је уточиште у Босни.
Немањин брат кнез Мирослав владао је Захумљем до 1190. године. Подигао је манастир Светог Петра у Бијелом Пољу на Лиму. За њега је његов ђак Григорије писао чувено >>Мирослављево јеванђеље<<, величанствени споменик српске културе.
Други Немањин брат, кнез Страцимир, управљао је, како се помиње, пределима око Западне Мораве. Њему се приписује ктиторство манастира Моравског Градца, данас цркве у Чачку.
Вукан је добио на управу Зету са Требињем. У време очеве владавине добио је на управу још и области Топлице и Хвосно. Захумљем је од 1190. године (од смрти кнеза Мирослава) управљао Немањин најмлађи син Растко све до одласка у Свету Гору.
Стефан Немања се ускоро по напуштању престола замонашио, узео име Симеон и отишао сину Растку, монаху Сави, у Свету Гору. Немања је обновио многе цркве и подигао: Богородичин манастир и Светог Николу у Топлици, Ђурђеве Ступове, Студеницу и Хиландар. Немања је у својој православној оријентацији, уз помоћ рашких епископа Јефтимија и Калиника, успео да сузбије богумилску јерес у својој држави. Остатак богумила потражио је уточиште у Босни.
Квадратура круга,
епизода посвећена Стефану Немањи:
Повезани текстови:
- Прелепа прича о животу Стефана Немање, Светог Симеона Мироточивог >>
- Порекло Ане, жене великог жупана Стефана Немање >>
- Скупштина града одлучила: Стефан Немања добија споменик у Београду! >>
- Откривен споменик Стефану Немањи у Бањалуци >>
- Стефан Немања у Цариграду >>
- >>Српске земље и владари<<; Мр Момир Јовић, Проф. Коста Радић