ТАЈНА РАВАНИЦЕ: Потврђено постојање загонетног гроба!
Поставља се питање ко би био тај властелин сахрањен са мачем у непосредној близини кнеза Лазара и зашто, када је почаствован таквим местом, није положен у саркофаг изнад нивоа пода цркве?
У ишчекивању позива игуманије Марије да поново посетим манастир Раваницу и на разговор са њом, истраживао сам какве званичне информације о том гробу постоје. Код таквих ствари ваља увек поћи од установе која је надлежна за археолошка истраживања, а то је републички Завод за заштиту споменика. Тако сам и дошао до података да је загонетну гробницу пронашао археолог Бранислав Вуловић током конзерваторских радова, а испитана је 20. новембра 1956, заједно са докторком Мирјаном Ћоровић-Љубинковић и Радивојем Љубинковићем – каже Александар Тешић.
Информације о томе могу се наћи у Саопштењима републичког Завода за заштиту споменика VII/1966 под насловом „Бранислав Вуловић, Раваница, њено место и њена улога у сакралној архитектури Поморавља“.
У раду овог археолога истиче се да се „у наосу цркве налази још једна гробница која до скора није била позната. Положај јој је у непосредној близини места на коме је стајао Лазарев саркофаг, уз северни зид северозападног травеја. Гробница је лепо озидана, са димензијама 2.00 x 0,75 и дубином 0,50 м. од пода наоса. За разлику од Лазаревог саркофага који је био изнад пода цркве, ова гробница је ситуирана испод првобитног нивоа пода и није искључено да је у његовој висини била обележена каквом хоризонталном надгробном плочом са натписом. Поставља се питање ко би био тај властелин сахрањен са мачем у непосредној близини кнеза Лазара и зашто, када је почаствован таквим местом, није положен у саркофаг изнад нивоа пода цркве?“
План Раванице на коме су уцртана гробна места и кивот (наше стрелице показују на два гробна места), Фото: Бранислав Вуловић, Раваница, њено место и њена улога у сакралној архитектури Поморавља
Оновремени археолози нису знали одговор на ово питање, али се веровало да су то можда остаци Вука Лазаревића, млађег Стефановог брата.
– Ни Пурковић ни Вуловић тада нису могли знати да ће четрдесетак година касније такође настати велике расправа о томе ко је од два брата Лазаревића где био сахрањен: у Копорину или у Манасији. Чини се да расправа није завршена, али је једна важна ствар већ је јасна: оба брата су сахрањена у та два манастира, па је дакле искључено да се Вук налази у Раваници – објашњава Александар Тешић.
Шта су археолози пронашли у загонетном раваничком гробу?
Археолог Бранислав Вуловић детаљно је описао садржај гроба који је пронашао у Раваници.
„Нажалост, гробница је опљачкана изгледа истовремено када је уништен камени Лазарев саркофаг. У њој су пронађени ретки остаци костура, део балчака или дршке мача, као и остатак његовог врха. Ови остаци говоре о томе да је то била профана личност неког великог властелина, а и пронађени делови тканине припадају цивилној ношњи. Тканина је златоткана; уз њу су нађени остаци златоткане чипке, златоткана дугмета (од којих једно цело), расута зрна бројаница и два фрагмента златоткане узице. За време пљачкаша гробнице свакако да су случајно упала два новчића, један пореклом деспота Ђурђа Бранковића, а други је сребрни, мађарски. Уочени су разбацани фрагменти костију ребара, део темене кости и фрагмент горње вилице. Неколико фрагмената костију је било завијено у златоткану тканину и положено попречно на дну западног дела гробнице, а све заједно је било покривено косо постављеном иструлелом даском. У гробници пуној земље било је шута, камена, малтера, делова опеке, фрагмената фресака и комадића разнобојног стакла од прозорских окулуса. Дно гробнице је био једини нетакнути део. Преко подлоге од финог кречног малтера је била положена даска препарирана слојем неке врете гипса и са горње стране бојена. Преко ове даске је била положена тканина без набора, вероватно као део покрова. На овој релативно густо тканој тканини нађени су прилепљени остаци златоткане тканине уз коју су на неколико места констатовани фрагментирани делови костију ребара. По орнаменталним мотивима, у ткању златоткане тканине рекло би се да су постојале две врсте.“
У Раваници се сећају гроба
Дакле, могуће је да је у загонетном гробу у Раваници сахрањен Милош Обилић јер кнез Лазар по предању није имао вернијег и оданијег слугу од њега, сматра Тешић.
Знамо да је након боја Вук Бранковић у Приштину однео тело кнеза Лазара и, логично је да је том приликом однето и тело Милоша Обилића. Остале војводе које су том приликом погубљене сасвим сигурно су њихови поданици однели да буду сахрањени у својим црквама. Када су се кнегиња Милица и Вук Бранковић две године касније измирили, договорили су се да пренесу Лазарево тело у његову задужбину, у Раваницу. Није искључено да је тада пренето тело његовог верног слуге Милоша Обилића – истиче Александар Тешић који је посетио Раваницу и о гробу разговарао са игуманијом Маријом.
Место где је био Лазарев камени кивот када је донет у Раваницу 1391 (он се налазио уза зид где су сада столице). Загонетни гроб је уза зид с десне стране, Фото: Дневно.рс/А. Тешић
Монахиња је, како каже наш саговорник, упозната са радовима који су у Раваници обављани, а зна и за постојање гроба.
Мати игуманија је потврдила постојање тог гроба поред места где се првобитно налазио Лазарев саркофаг. Она се сећа да је то место било прекривено мермерном плочом која је штрчала изнад пода и како каже са осмехом: „Људи су се стално спотицали и падали преко ње јер туристи када уђу гледају горе, у фреске, док верници гледају куда ходају“ – препричава Тешић свој сусрет са монахињом.
Како су временом мермерне плоче пода пропале, 1967. године, започети су обимни конзерваторски радови у манастиру, почев од замене пода. Тада је неко одлучио да се све поравна, па је плоча која је прекривала загонетни гроб и склоњена.
– Зачудио сам се како се нико није сетио да постави таблу на месту где се првобитно налазио Лазарев камени ковчег, па чак и таблу над загонетним гробом, јер се ипак налази у најужем делу цркве, у наосу, а не негде напољу. Сматрам да би свако желео да зна где се налазио Лазарев камени ковчег. Из разговора са игуманијом нисам успео да сазнам ништа ново о идентитету незнаног јунака јер је и она „чула да је ту Вук Лазаревић“. Па ипак, након разговора са њом, стекао сам утисак да постоје још већи изгледи да ту почивају земни остаци Милоша Обилића – закључује Александар Тешић и додаје да су сада на потезу историчари, археолози и установе задужене за очување српске баштине.
„Тело кнеза Лазара је било свакако смештено у каменом саркофагу који је стајао у наосу цркве испред ктиторске композиције. Данас од саркофага нема никаквих трагова. По свој прилици су га Турци после бекства раваничких монаха у Срем крајем XVII или почетком XVIII века оштетили и разнели. Сада се на његовом ранијем месту налази импровизован саркофаг сасвим новијег датума, рађен од опеке у малтеру од блата. Доњи део ктиторасе фреске, који представља мотив орнамента сокола, силази до самог пода иза саркофага. Ово несумњиво сведочи да живопис није прилагођаван Лазаревом саркофагу, већ да је завршен пре преноса Лазаревих моштију у Раваницу. Из Раванице мошти ктитора су пренете с пролећа 1690. године у Сент Андреју изнад Будима, а одатле у Врдник око 1697.”
Из Саопштења VII 1966. II Историја манастира Раванице (Бранислав Вуловић, Раваница, њено место и њена улога у сакралној архитектури Поморавља)
Куповином ове мајице помажете рад хуманитарне организације "Срби за Србе"
Мајица Милош Обилић
Да ли један други гроб нуди решење ове загонетке?
Чим се уђе у Раваничку цркву, с десне стране, налази се гроб с именом Јеротеј Гавриловић, епископ пећки.
– Игуманија Марија ми је испричала занимљиву причу о њему. Наиме, приликом реконструкције пода, археолози су морали да скину плочу на гробу, и имали су шта да виде: Јеротеј Гавриловић је лежао као уснуо, потпуно читав, нераспаднут иако је умро по завршетку II светског рата. Археолози су успаничено затворили гроб, али је то видео отац Матеј који је тада службовао у Раваници, док још није постала женски манастир. Он је касније отишао у оближњи манастир Сисојевац где сам га и пронашао! Времешни отац Матеј добро се сећа како су археолози брже боље затворили гроб да нико више то не види. Било је то доба комунизма – каже Александар Тешић и објашњава да је управо ово можда и разлог због кога је загонетни раванички гроб још увек „загонетни“.
- Александар Тешић се посебно захваљује игуманији Марији и оцу Жељку из Раванице, оцу Матеји из манастира Сисојевац и пријатељу Недјељку Свркоти.
Повезани текстови:
- Страница посвећена Косовском боју >>
- Пронађено благо цара Лазара >>
- Где леже кости наших царева и краљева? >>