Немањићи сачували лик Светог Николе
Данашња представа Светог Николе прихваћена у целом свету заснива се на српској икони коју је Барију поклонио Стефан Дечански.
Икона Светог Николе, поклон Стефана Дечанског Барију
Свети Никола Мирликијски је још за живота назван Чудотворац и поштован као светитељ. Позивали су га да исцељује болесне, да измири, да пресуди... Био је чувен по томе што је кришом давао новац онима који су за њим имали највише потребе. Предање каже да је овај светац путник молитвама могао да растера олује и скрене опасне струје ка мирној луци. Зато га заштитником сматрају сви путници и морепловци, а запамћен је посебно као заштитник деце. Житија кажу да су његове мошти, после свечеве смрти, наставиле да чине чуда. Мошти свеца данас почивају у базилици у Барију која је католичка, али од времена Немањића има православну капелу, као знак изузетне почасти и поштовања према владарима средњовековне православне Србије и њиховим непроцењивим поклонима.
Православна капела у базилици Светог Николе у Барију
Култ Светог Николе у Србији утемељио је Немања, у чијем се житију прецизно наводи хијарархија светих заштитника: "Живљаше захваљујући Господу Богу нашем Исусу Христу и пречистој његовој и непорочној деви Богородици и светоме чудотворцу, брзоме у бедама помоћнику и архијереју Николи и светом и великом страстотрпцу и у борбама браниоцу мученику Ђорђу".
Највредније поклоне цркви у Барију давао је краљ Милутин, а о броју поклона Немањића сведочи њихов попис од 5. фебруара 1362. за који су употребљена четири шивењем спојена пергамента, који чине траку дугу 3,1 метар и широку 66 центиметра. Тада је базилика у Барију изгледала другачије него данас. Мошти свеца чуване су у капели краља Милутина, која је од пода до плафона била начињена од плоча гламе, мешавине сребра и злата која се производила само у средњовековној Србији. У њеном средишту се налазио гроб Светог Николе под часном трапезом од сребра тешком 600 килограма коју су красили рељефи и украси с библијским представама. Чудесну просторију незамисливе вредности осветљавали су пламенови двадесетак огромних сребрно-златних кандила и свећњака људске висине.
Нажалост, капела краља Милутина одавно не постоји, јер је покрадена и претопљена. Српска православна трапеза је претопљена и направљена је нова католичког типа. Од дарова Немањића остала је нетакнута само икона коју је Барију поклонио Стефан Дечански.
Гроб Светог Николе под часном трпезом.
Изнад гроба се налази икона коју је поклонио Стефан Дечански
Чудесна икона
Данашња представа Светог Николе прихваћена у целом свету заснива се на српској икони коју је Барију поклонио Стефан Дечански.
По предању, на ту икону верно је пренет свечев лик нацртан на сабору у Никеји, што указује на то да су Немањићи у ризници имали оригинално драгоцено дело. Зато је и српска икона сматрана чудотворном, па до данас стоји изнад велике часне трапезе која покрива гроб Светог Николе, а начињена је од сребра које је поклонио краљ Милутин.
Централни део наведене иконе заузима фигура светог Николе који десном руком благосиља, а левом држи јеванђеље. У горњем делу насликана су попрсја Христа и Богородице, док су у доњем делу смештене клечеће фигуре донатора, Стефана Дечанског и његовог сина младог краља Душана. Лик младог Душана, касније цара Душана Силног, на овој икони је његов најстарији познати портрет.
По предању, на ту икону верно је пренет свечев лик нацртан на сабору у Никеји, што указује на то да су Немањићи у ризници имали оригинално драгоцено дело. Зато је и српска икона сматрана чудотворном, па до данас стоји изнад велике часне трапезе која покрива гроб Светог Николе, а начињена је од сребра које је поклонио краљ Милутин.
Централни део наведене иконе заузима фигура светог Николе који десном руком благосиља, а левом држи јеванђеље. У горњем делу насликана су попрсја Христа и Богородице, док су у доњем делу смештене клечеће фигуре донатора, Стефана Дечанског и његовог сина младог краља Душана. Лик младог Душана, касније цара Душана Силног, на овој икони је његов најстарији познати портрет.