Књига о Стефану Немањи
Стефан Немања је у себи поседовао такав сплет врлина који је непојмљив када су у питању данашње српске вође.
Ово каже писац Дејан Стојиљковић, који је недавно са Владимиром Кецамановићем објавио роман "Немањићи - У име оца" (Лагуна), одговарајући на наше питање: "Како би описао владара средњовековне српске државе Стефана Немању и има ли неког сличног у новијој историји Србије?".
Ово каже писац Дејан Стојиљковић, који је недавно са Владимиром Кецамановићем објавио роман "Немањићи - У име оца" (Лагуна), одговарајући на наше питање: "Како би описао владара средњовековне српске државе Стефана Немању и има ли неког сличног у новијој историји Србије?".
Дејан Стојиљковић: Ја сам у роману "Дуге ноћи и црне заставе" писао о некој врсти прапочетака Исламске државе, а онда се све то из књиге прелило у стварност
Стојиљковић се родоначелником владарске лозе Немањића бавио и у овом и неким претходним романима.
- Нажалост, нема никог сличном њему. Проћи ће много времена док се не роди неки нови Стефан Немања. Мада је право питање да ли ми као народ то заслужујемо - каже Стојиљковић.
Око Немањића се праве често псеудоисторијске теорије, како сте долазили до података?
- Наши стручни консултанти су врсни познаваоци српског средњег века, др Милош Ивановић и др Александар Узелац. Тако да ништа није било препуштено случају, не само у вези текста него и када су илустрације у питању. Гледали смо да испричамо једну питку причу, скоро па бајку, о дечаку који постаје ратник и сања слободу, али да све то буде утемељено на историјским фактима. Нажалост, последњих година смо сведоци да разни псеудоисторичари пласирају своје теорије које су чисте измишљотине а народ ко народ - верује.
Како видите Србију у Европи у доба Немањића и данас?
- Србија у доба Немањића је била окренута Византији као далеко цивилизацијски, државно и духовно напреднијој од тадашње Европе. Много смо преузели од њих, мада смо имали и коректне односе и са Европом, ето, први српско-немачки споразум у историји потписали су у Нишу баш Стефан Немања и Фридрих Барбароса.
Одрасли сте у Нишу у близини цркве где су се срели Стефан Немања и Барбароса. Колико вас је то одредило да се бавите овом темом?
- Не у великој мери, моја фасцинација српским средњим веком постоји одавно, али се први пут бавим овим периодом. Највећи кривац за то је Драган Бјелогрлић.
Иако је ово првобитно био пројекат за серију и филм Драгана Бјелогрлића, тренутно радите с њим на серији "Сенке Балкана"?
- То је мистични трилер у епохи, како га је дефинисао Бјела, а пошто сам ја писац романа "Константиново раскршће", који је такође нешто слично, некако сам се наметнуо као логичан избор. Постоје чак и неке сличности, а и историјски периоди су блиски, с тим што у "Сенкама" нема вампира... Бар засад.
Ко су, по вашем мишљењу, савремени хероји?
- Обични људи. Мој пекар. Конобар у кафани. Мајка четворо деце. Продавачица цвећа на пијаци. Таксисти, зидари, аутомеханичари...
Ово је други пројекат који радите са Владимиром Кецмановићем, како функционишете вас двојица?
- Складно. Као два мајстора за бурек. Он прави тесто, ја печем, и тако... Муштерије су засад задовољне.
Измишљотине о Стефану Немањи
- Можда је најекстремнији пример прозног текста књижевника Милета Медића "Завештање Стефана Немање", за који многи, чак и високообразовани људи, мисле да је настао у средњем веку и да су то аутентичне речи и мисли оснивача лозе Немањића, а оне то нису. Ради се о делу фикције које је неко, у једном тренутку прогласио аутентичним документом. Ту су, наравно, и фамозни новоромантичари; историчари фалсификатори и писци будалаштина о тзв. античкој историји Срба, предвођени извесним Деретићем. На делу је и нека врста неопаганизма где разни стручњаци покушавају да продају шупљу причу о словенској митологији као аутентичној српској "религији". Све је то плод друштвеног и културног суноврата. Као и кризе образовног система - каже Стојиљковић.
Повезани текстови: