10 најлепших тврђава у Србији
Широм Србије има око 200 локалитета са остацима старих тврђава и утврђених градова, још од античких времена. Међутим, после много векова ратова и разарања, остале су очуване само тврђаве које су своју војну функцију задржале и у средњем веку, под влашћу Турака. Већина ових утврђења дограђивана је и прилагођавана развоју ратне технике, при чему су губиле изворне средњовековне облике. Неке од њих су биле претече савремених српских градова, које и данас красе делови старих бедема и кула. Ево 10 најлепших по нашем избору:
Средњевековни град Козник
Претпоставља се да је Козник био активно утврђење још за време Келта и Римљана. Налази се на путу који води из долине Расине у долину Ибра, 8 километара северозападно од Бруса. Практично говорећи, када кренете из Бруса ка Гочу – после пар километара баците поглед у висине и видећете остатке града на врху једног виса. У народу је познат и као Јеринин град, пошто је по предању жена деспота Ђурђа Бранковића завела велики кулук за време изградње овог града, када је ангажовала и људе и животиње за изношење материјала на овај тешко приступачан вис. Помиње се у Повељи кнеза Лазара за Лавру Светог Атанасија на Светој гори 1381. године,као племенити Козник. Саграђен је на купастом узвишењу и опасан јаким бедемом који прати конфигурацију терена.
Тврђава Рам
Прве детаљније описе Рамске тврђаве оставио је турски путописац из 17. века, Евлија Челебија. О њеном настанку постоје различита предања. Нека од њих се везују за Ромула и Рема, али и за долазак Словена који су ту подигли пагански храм. Тврђаву је саградио Бајазит II 1483. године на десној обали Дунава. Утврђење је подигнуто на стени и налази се 30 километара североисточно од Пожаревца. Грађена је као војничко-артиљеријско утврђење. У централном делу тврђаве налазе се остаци џамије, док се у њеној непосредној близини налази караван сарај који је саграђен у исто време. Рам је и данас добро очуван, те вам препоручујемо да га уврстите на мапу места за посету у 2016. год.
Тврђава Фетислама
Налази се западно од Кладова, на самој обали Дунава. Састоји се од Малог и Великог утврђења. Мало утврђење је подигнуто 1524. године, док је Велико утврђење подигнуто између 1717. и 1739. године и имало је 6 камених бастиона и палисадне бедеме. Око утврђења се пружа ров ширине између 13 и 30 метара који се завршава зидом од ломљеног камена. Фетисаламса утврђења била су у употреби до 1867. године, када је као једна од 6 тврђава предата Србима од стране Турака.
Средњевековни град Маглич
Маглич је изграђен на платоу, на узвишењу стеновитог гребена који доминира читавом околином. Смештен је југозападно од Краљева. Претпоставља се да је подигнут у 13. веку. И тада и данас је један од најлепших градова–тврђава средњовековне Србије. Архиепископ Данило II је између 1324. и 1337. године обновио Цркву Светог Ђорђа, бедеме и друге објекте, опремивши их потребним стварима. Основа утврђења је у облику неправилног издуженог вишеугаоника са седам масивних кула и донжоном. На врху бедема постојале су ограђене шетне стазе. Уз бедеме су били постављени објекти за смештај страже и друге намене, док је ров био директно уклесан у стену ради одбране. У унутрашњости града сачувани су остаци палате и Цркве Светог Ђорђа. Данас је врло популарна туристичка дестинација и место одигравања многих манифестација попут витешких турнира.
Град Тодора од Сталаћа
Налази се 13 км северно од Крушевца. Средњовековни утврђени град Сталаћ налази се у непосредној близини данашњег истоименог насеља, у троуглу између Западне и Јужне Мораве, око 2,5 км јужно од места где се ове две реке спајају. Заузима простор једног од крајњих огранака планине Мојсиње. Имао је одличан стратешки положај у средњовековној жупи Загрлат. Пре доласка Турака имао је панађур (пијачни дан) „о Петрову дне“.
Чињеница да је град смишљено подигнут да брани прилаз Крушевцу упућује на претпоставку да је изграђен у исто време кад и утврђења у Крушевцу, тј. почетком осамдесетих година 14. века. Ова претпоставка подудара се са првим писаним изворима о Сталаћу. Под овим именом он се први пут помиње 1380–81. године, у повељи манастиру Раваници. Константин Филозоф бележи да је град 1413. године против војске турског султана Мусе бранио великом храброшћу један од властелина деспота Стефана, све док није са својим људима у њему изгорео (у народним песмама то је био војвода Пријезда, док сам град народно предање везује за неког Тодора од Сталаћа). Након турског разарања града, он се више не помиње у турским и угарским изворима, те је временом изгубио на свом стратешком значају и остао у залеђу турских освајања. Сачувана је само главна кула града која је бранила прилаз са најприступачније стране. Кула је типичан донжон са улазом тек на горњем спрату. Отвор овога улаза је донекле и декоративно обрађен, што је иначе ретко у Србији.
Голубачка тврђава
Време настанка града није установљено, док први писани докумети потичу из далеке 1335. године. Голубац је имао бурну историју, а око њега су се дуго спорили и ратовали Угари и Турци. Град је саграђен на десној обали Дунава, на каменитом обронку, тик поред Дунава који је вековима служио као природна граница међу народима. Досадашњим истраживањима, нарочито према облику кула, указује се да је град саграђен у време борби са хладним наоружањем. Касније, употребом и коришћењем ватреног оружја, долази до измена на западним кулама. Општина Голубац води рачуна о овом локалитету и чест је у туристичким понудама.
Смедеревска тврђава
Смедеревска тврђава се налази на самом ушћу реке Језаве у Дунав. Саградио ју је деспот Ђурађ Бранковић у намери да у њу смести црквену и цивилну власт и учини је престоницом после пада Београда. Из тог разлога просторно је подељена на Велики и Мали град.Као узор приликом изградње узет је Цариград. У великом граду постојао је митрополијски комплекс са пратећим садржајима и објектима за становништво. У Малом граду налази се шест кула, од којих је на једној натпис из којег се јасно види да је град подигао Ђурађ Бранковић. Велики град опасује 19 кула рађених од ломљеног камена. Дебљина зидова достиже и до 4,5 метара, а најдебљи су према копненој страни. Град је из нужде подигнут веома брзо за тадашње време , јер је требало направити нову престоницу што хитније. Порези су били веома високи, а кулук обавезан. Сигурност градских бедема показала се кроз три одбране од Турака 1439, 1453. и 1456. године, да би га Турци ипак освојили 1459. године.
Нишка тврђава
Налази се на десној обали Нишаве, на остацима римских и средњовековних темеља, на месту где се налазио логор римских легионара и егзистирало келтско насеље, што би значило да континуирано постоји већ око две хиљаде година. По садашњем стању се убраја међу међу најочуваније тврђаве у овом делу Европе. У данашњем издању саградили су је Турци почетком 18. века, на тек изграђеном Хисару, који је био предвиђен за смештај војске. Има четири велике капије: Стамбол, Београдску, Видинску и Велику капију кроз коју се излазило на реку. Унутар здања налазило се насеље са дућанима, богомоља, касарне и објекти за војне потребе. Уз тврђаву је и хамам који је саграђен у 15. веку и једна је од најстаријих грађевина профане архитектуре са почетка турске владавине.
Петроварадинска тврђава
Камен темељац је положио аустријски принц Крој. Изградња тврђаве, по пројекту француског војног архитекте Себастијана Вобана, трајала је пуних 88 година, све до 1780. Тврђава је изграђена на 112 хектара, на узвишењу које доминира околином са највишом котом од 125 метара надморске висине и заузима доминантан положај над Панонском низијом. Била је неосвојива за ондашњу ратну технику и већ тада је добила назив Гибралтар на Дунаву. Овај сложени комплекс развијан је истовремено на три повезана висинска нивоа у складу са најсавременијим достигнућима европске фортификацијске школе тог доба. Састоји се од Горње тврђаве, Дворожног бастиона и Доње тврђаве. Као искључиво војни објекат, Петроварадинска тврђава служила је све до 1948. године. Данас је позната и као место одржавања фестивала Еxит.
Београдска тврђава
Настанак Београдске тврђаве везује се за присуство Римљана крајем старе и почетком нове ере. Словенско име града-тврђаве, Београд, први пут се помиње 878. године у писму папе Јована III. Током векова, тврђавом и градом управљају на смену Бугари, Византинци и Мађари, да би у 12. веку поново дошла у руке Византијског царства. Мађари су успели на кратко да заузму град 1112. године, али су, пошто нису били у стању да град задрже, порушили утврду и тако добијени материјал искористили за утврђивање Земунског Града. За време владавине Манојла Комнина (1143–1180), Византинци заузимају Земун, а камен који је три деценије раније прешао Саву је враћен и уграђен назад у Београдску тврђаву која тада бива обновљена, а у оквиру ње бива подигнут и кастел у облику делтоида димензија око 135 са 60 метара. Њен данашњи изглед прошао је дуг период формирања. За време деспота Стефана Лазаревића (1404–1427) добила је облик развијеног утврђења. Под влашћу Турака је почела да се развија изван зидина, а са доласком Аустријанаца 1717. отпочиње модернизација. Коначно, 1867. године Срби су добили кључеве Београдске тврђаве. Данас је најпознатији симбол Београда, омиљено место у свим туристичким турама, а радови на њеном одржавању и реконструкцији не престају.