Постављен споменик кнезу Лазару у Косовској Митровици
У северном делу Косовске Митровице 26. јуна постављен је споменик кнезу Лазару Хребељановићу. Тањуг је известио да је споменик висок 7,5 метара и тежак 7,5 тона. Постављен jе на бетонском постољу коjе jе високо преко три метра. Споменик је на Видовдан, 28. јуна, свечано открио директор Kанцелариjе за Kосово и Mетохиjу Mарко Ђурић.
Kнез Лазар jе представљен са мачем у jедноj руци, док другом руком показује према Газиместану.
Kнез Лазар jе представљен са мачем у jедноj руци, док другом руком показује према Газиместану.
Кнез Лазар Хребељановић након распада српског царства владао је областима са обе стране реке Мораве, односно највећим делом данашње Шумадије. Средиште његове државе био је град Крушевац.
У борби за моћ и обједињавање што више српских земаља у једну целину кнез Лазар је водио борбе са другим српским великашима. Након Маричке битке у којој је српска војска под вођством Мрњавчевића безуспешно покушала да сузбије Турке, Лазар је загосподарио великим рударским центром Новим Брдом. Са баном Твртком Котроманићем ратовао је против још једног моћног српског великаша, Николе Алтомановића, којега су заједничким снагама победили. Након тога Лазару су припале области данашње западне Србије (Рудник, Ужице и области око реке Западне Мораве), док је бан Твртко уз одређена територијална ширења, од којих је назначајнија област око манастира Милешеве, крунисан у истом манастиру и за краља Срба.
Тако су краљ Твртко I Котроманић и кнез Лазар Хребељановић подјелили између себе највећи део српских земаља, и обојица су претендовала да носе титулу владара свих Срба. Твртко I у својој титули на првом месту истицао је да је „краљ Србљем“, а кнез Лазар у својој титули истицао је, да је „Господин все Србљем“, иако ни један ни други нису обједињавали све српске просторе.
Ипак, однос између ове двојице најмоћнијих српских владара из друге половине XIV века био је коректан. Тако, када је турска војска напала Србе на Косову пољу на Видовдан 1389. године, краљ Стефан Котроманић прекинуо је започето освајање приморских градова у Далмацији и послао је одред војске под командом Влатка Вуковића Косаче у помоћ кнезу Лазару и другим српским вођама окупљеним на Косову пољу. Тако су и Срби из Босне и Хума (Херцеговине) узели учешћа у борби против заједничког непријатеља. Срби из Босне и Хума су и пре Косова имали окршај са Турцима, поразивши их код Билеће 1388. године. Тврткову војску и тада је предводио Влатко Вуковић Косача.
Кнез Лазар је у Косовском боју погинуо, заједно са великим делом српске војске, али је његов отпор иако погубан по њега самог, ипак успорио напредовање Турака на Балкану. Српска православна црква прогласила је кнеза Лазара мучеником и светитељем. У народној свести Косовски бој и жртвовање кнеза Лазара и његове војске, оставило је неизбрисив траг у српском националном коду, а њихов херојски пример следиле су генерације Срба у тешким историјским тренуцима по српски народ.
Повезани текстови: