Шта се служило на двору Немањића: Јагњетина у млеку, посни купусник...
Јагњетина у млеку, посни купусник, печена цвекла, бланширано воће са преливом од шумских плодова...
Ово је само један од могућих јеловника који бисте добили да сте у доба Немањића закорачили на њихов двор и српским владарима придружили се на вечери.
Нема рецепата
Јела која су красила трпезу Немањића Београђани су имали прилике да пробају у оквиру пројекта “Историја гастрономије”, а аутентичне оброке за њих је спремао кувар Стамбол Гештамов. Ипак за ова јела не постоје сачувани рецепти у писаном облику.
- У средњовековној Србији, за разлику од старог Рима, старе Грчке, старог Египта, нећете наћи рецепте сачуване као што их имамо у данашњем облику. Норматива нема, за разлику од, рецимо, Апицијевог кувара. - каже Негован Стефановић, аутор пројекта “Историја гастрономије”.
Јела на фрескама
Захваљујући историчарима, постоје записи о српској трпези.
- Историчар Теодор Метохит оставио је највише записа о средњовековној српској трпези пошто је део свог живота провео на двору краља Милутина. Како су та јела заправо изгледала, успели смо да реконструишемо и представимо најприближније захваљујући фрескама у манастирима. Међутим, нигде нећете наћи рецепт да у јело иде 10 грама овога, пола килограма онога... Али знамо који су основни зачини, знамо које се месо највише користило - објашњава Стефановић.
Да се данас користе цаке у кухињи, које су се користиле на двору Немањића, уштедели бисмо на рачунима за струју.
- Знамо на који начин је храна тада припремана. Пример, месо се обавије земљаном глином, па се горе ложи ватра и тако је печено. Како се кува млеко: Ужарите камен, ставите га у млеко и за 10 секунди млеко је проврело.
Стока као благо
На столу се ређе налазило месо стоке, иначе сматрано благом.
- Најређе се клала велика стока, јунетина, телетина, говедина, ретко су биле на менију. Зашто? И сами знате, а то се задржало чак и у песмама у преткосовским и косовским циклусима - стока је називана благом. А благо се не једе, не троши се, благо је ту да нам донесе млека да се од њега направи сир. То је било једно од основних животних намирница. Кокошке и пилетину су исто мало мање јели, а дивљачи је било колико год хоћеш - прича овај историчар.
Поврће које је тада било најчешће спремано сада је права реткост.
- Од поврћа најзаступљенији је био боб, који је потпуно заборављен у данашње време. Рецимо, хрватска влада је много новца уложила пре 10-20 година да поново почне да се сеје боб. И данас на свакој пијаци у Хрватској можете да купите боб - каже Стефановић.
Најважнији мед
Један од најзначајнијих извозних артикала и старе Србије и царске Русије био је мед. На крунисању Стефана Немања 1166. године један летописац по имену Тирски записао је да таква раскош влада на српском двору да је то невиђено, а шта је његова раскош била? Имаш меда колико хоћеш! - додаје он. Од меда је прављена медовача, а пило се и вино.
- У време Крсташког рата 1189, дошло је до сусрета Фридриха Барбаросе и Стефана Немање у Наису, данашњем Нишу. Барбароса је тада доживео да га Стефан Немања послужи вином које је било у некој кофи са медом. Па га је питао “Шта ће ти мед? То се код нас не користи!” А Стефан Немања је то волео јер је имао неколико пећина где се целе године чувао мед - прича Стефановић.
Извор: "Блиц"