09.01.2016.
Златни печат српског кнеза Стојимира
Поред многих драгоцености које чува Историјски музеј Србије, издваја се мали, али по важности непроцењив предмет. У питању је златни печат српског кнеза Стројимира из деветог века, који је пронађен 2006. године на аукцији у Немачкој. Печат се чува у депоу Музеја, а наредне године биће у сталној поставци Историјског музеја.
Овај јединствени предмет прављен је у некој од византијских царских златара у Солуну или Цариграду, а његово проналажење доказује да је у деветом веку постојала српска државна администрација.
У том периоду владала је династија Властимировић, а печат је припадао Стројимиру, првом владару из те династије. То потврђује и натпис на њему исписан на грчком „Боже, чувај Стројимира“.
„Печат може да се сматра да је једини сачувани артефакт овакве врсте државотворне врсте код нас. Овим печатом кнез Стројимир је затварао своја писма, затварао је администрацију, државна документа“, каже директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић.
Конзерватор рестауратор Историјског музеја Србије Бобан Вељковић каже када је печат Стројимиров први пут дошао у његове руке у препознао је да је од злата по тежини.
„У добром стању је дошао и није било потребе за много интервенисања, а занимљиво је било када сам утискивао печат у восак он се загрејао за пар секунди, a златo je најбољи проводник те је то још један доказ да је реч о злату. Ја сам у овом музеју дуго и разни предмети су прошли кроз моје руке. Овај је занимљив јер је тако мали, а тако значајан, уствари, значај предмета не одређује његова величина већ историјска прича пре свега“, објаснио је Вељковић.
Душица Бојић истиче да је тај печат симбол династије Властимировића са њеним оснивачем кнезом Властимиром и потоњим синовима и унуцима.
„Значи да државност Србије не почиње од 12. века како се обично учи у школама или се најчешће говори у медијима, него управо почиње од тог седмог века“, нагласила је Бојић.
Драгоценом предмету ушло се у траг после више од 1.000 година када се појавио на аукцијској понуди у Минхену.
До пре појављивања на аукцији 2006. године, печат је био у једној приватној немачкој колекцији.
Од злата, купастог облика са алком на врху, тежак је 15,46 грама. Тадашње државно руководство преко конзулата Србије у Минхену откупило је стари печат за 20.000 евра.
Анализе су показале да је реч о аутентичном предмету из деветог века. До сада су урађене његове реплике од позлате у две величине и користе се као поклон страним државницима.
Због великог интересовања, реплику старог српског печата, грађани ће моћи да купе на инфо-пулту Историјског музеја Србије.
Печат кнеза Стојимира: Доказ да је српска држава много старија него што историја тврди!
Србија је пре неколико година добила „ново“ најстарије обележје своје државности – печат српског кнеза Стројимира из деветог века, који је доказ о постојању српске државе померио за три столећа уназад.
Министарство културе на челу са Драганом Којадиновићем купило је 2006. печат кнеза Стројимира за скоро 20.000 евра, на аукцији у Минхену. За постојање овог вредног предмета, за који нико из Србије није знао ни да постоји и који је био у приватном власништву, наши колекционари сазнали су од својих руских колега.
Иначе, најстарија материјална сведочанства, која Србија поседује и која сведоче о њеној државности, била су документа остала од владара из лозе Немањића, која датирају из дванаестог века.
– Имали смо потешкоћа да дођемо до овог најстаријег сачуваног обележја српске државности. Каталошка цена печата најпре је била 6.500 евра. Међутим, Бугари, којима је из историјских разлога овај печат веома значајан, понудили су 15.000 евра да тај предмет уопште не буде на аукцији тога дана. Срећом, наш конзулат из Минхена издејствовао је да тако не буде и купили смо печат за 16.000 евра. – изјавио је тадашњи министар културе Драган Којадиновић.
Др Ђорђе Јанковић, председник Српског археолошког друштва и шеф Катедре за националну археологију Средњег века Филозофског факултета у Београду, у материјалу који је послат премијеру Србије, објашњава да је кнез Стројимир био син српског кнеза Властимира, који је владао средином деветог века, и један од тројице браће који су поделили Србију и њоме владали. Стројимира и брата Гојника, затим је протерао у Бугарску најстарији брат Мутимир, који је владао Србијом до 892. године. Кнез Стројимир је и директни потомак кнеза који је око 610-640 године предводио Србе у сеоби из такозване беле Србије, односно данашње Пољске, Словачке и Украјине. Такође, он је био и деда кнеза Часлава, који је владао Србијом од 927. до после 950. године.
Дело византијских златара из Атине, Солуна или Цариграда
Професор Јанковић објашњава и да су печат, вероватно, сачинили византијски златари из Атине, Солуна или Цариграда, што сведочи о политичким везама Србије са Царством, које су биле важне због сукоба с Бугарима. Постојање печата доказује да је српски кнез имао придворску канцеларију, архив и администрацију која прати државу. Кнез је, очигледно, био хришћанин, као и његови преци.
Печат кнеза Стројимира је златан, тежине 15,64 грама, висок је 1, 9 центиметара, купастог облика и са алком на врху. Има кружно натписно поље са крстом, око кога је грчки натпис „Боже, чувај Стојимира“.
Заинтересовани грађани печат могу видети у Историјском музеју Србије, као и купити реплику истог.
Повезани текстови: